Łéngua rusa

Ruso
Nome locaƚe	русский
Parlà in	Rusia ed altrove.
Parlanti
Totaƚe	180 milioni
Altre informasion
Fameja
Fiƚojenexi	Lengue indoeuropee  Lengue slave   Orientałi
Statuto ofiçiaƚe
Lengua ofiçiaƚe in	Rusia
Regoƚà da	Russian Language Institute
Codaxi de clasifegasion
ISO 639-1	ru
ISO 639-2	rus
ISO 639-3	rus (EN)
Glottolog	russ1263 (EN)
Linguasphere	53-AAA-ea
Deciarasion Universaƚe dei Deriti de l'Omo, art. 1 Все люди рождаются свободными и равными в своём достоинстве и правах. Они наделены разумом и совестью и должны поступать в отношении друг друга в духе братства.

El ruso (nome nativo русский язык, russkij jazyk ['ru.skʲɪj jɪ.'zɨk]) el xe na lengua slava oriental. El xe ƚa lengua uficial de ƚa Rusia e el xe parlà da 180 miƚioni de àneme cofà ƚengoa mare, 120 miƚioni cofà seconda ƚengoa.

Ƚa xe parlada da ƚa maxor parte de ƚa popoƚasion de ƚa Rusia, e da de ƚe minoranse in scuaxi tuti ƚi paexi che ƚi faseva parte de ƚa Union Sovietega. Ƚa xe ƚengua ofisial in Rusia, Rusia bianca, Cosachia, Kirghisia e Tagikia.

Ƚa xe stada 'na ƚengua de gran inportansa int'el XX secoƚo. Ƚa xe una de ƚe ƚengue ofisiaƚi de ƚa Organisasion de ƚe Nasion Unìe.

Carateristiche de ƚa ƚengua

Sta ƚengua ƚe se ga desviƚupà da el slavonico, de el cual ƚa ga mantegnuo ƚa strutura sintatica-infesionale ƚe raixe de el ƚesico, ma el ga integrà molte paroƚe de el ƚesico internasional. El ruso el ga de ƚe carateristeghe tipeghe de ƚe ƚengue slave orientaƚi, cofà ƚa epntesi (o in ruso полногласие, polnoglasie): el inserimento de vocaƚi intra ƚi grupi consonanteghi, che ƚi evita ƚa pronunsia de do consonanti tacae; sto fenomeno el xe scominsià int'el XV secoƚo, anca se el ga subio de ƚe modifeghe sia giografeghe che diacroneghe.

El xe 'na ƚengua non tonal; ƚe vocaƚi miga asentae ƚe xe brevi e ridote.

Alfabeto e pronunsia

El vien scrito co ƚe 33 ƚetare de el alfabeto siriƚico.

Majuscuƚa	Minuscoƚa	Nome	Transliterasion	Pronunsia (API)
А	а	a	a	[a]
Б	б	be	b	[b] ~ [bʲ]
В	в	ve	v	[v] ~ [vʲ]
Г	г	ge	g	[g] ~ [gʲ]
Д	д	de	d	[d] ~ [dʲ]
Е	е	je	e, è, ye	[ʲɛ]
Ё	ё	jo	o, yo	[ʲo]
Ж	ж	že	ž, j, zh	[ʒ]
З	з	ze	z	[z] ~ [zʲ]
И	и	i	i	[i]
Й	й	i s kratkoj	j, y, ĭ	[j]
К	к	ka	k	[k] ~ [kʲ]
Л	л	el	l	[ɫ] ~ [ʎ]
М	м	em	m	[m] ~ [mʲ]
Н	н	en	n	[n] ~ [nʲ]
О	о	o	o	[o]
П	п	pe	p	[p] ~ [pʲ]
Р	р	er	r	[r] ~ [rʲ]
С	с	es	s	[s] ~ [sʲ]
Т	т	te	t	[t] ~ [tʲ]
У	у	u	u	[u]
Ф	ф	ef	f	[f] ~ [fʲ]
Х	х	ha	h, kh	[x] ~ [xʲ]
Ц	ц	ce	c, ts͡	[ʦ]
Ч	ч	če	č, tch	[ʧʲ]
Ш	ш	ša	š, ch	[ʃ]
Щ	щ	šča	ŝ, šč, chtch	[ʃʲʧʲ]
Ъ	ъ	tvjordyj znak	”, "	- [palataƚixasion]
Ы	ы	jery	y	[ɨ]
Ь	ь	mjahkij znak	’, '	+ [palataƚixasion]
Э	э	è oborotnoje	è, ė, e	[ɛ]
Ю	ю	ju	û, you, iu, iu͡	[ʲu]
Я	я	ja	â, ya, ia, ia͡	[ʲa]

Ƚiteratura

Intra ƚi autori che ƚi ga scrito in sta ƚengua se ricorda Puškin, Gogol, Dostoevskij e Tolstoj.

Coƚegamenti esterni

• (EN) SIL.org
• (EN)(FR) Ƚista de risorse in ƚinia
• (RU)(EN) Tavoƚa de trasliterasion .
• (EN) Trasliterasion in ƚinia
• (IT) Tastiera rusa virtual

Altri progetti

• Wikimedia Commons

• Wikimedia Commons el detien imàjini o altri file so Łéngua rusa