Difarense intrà łe version de "Dalmazia"
| [Revixion njiancora controłà] | [Revixion njiancora controłà] |
p robot Aggiungo: fy:Dalmaasje (Romeinske Ryk), nn:Dalmatia |
p Bot: Aggiungo: ar, fa, he, hu, ro, sk, sq, wo Modifico: fy |
||
| Riga 12: | Riga 12: | ||
[[Categoria:Croazsia]] |
[[Categoria:Croazsia]] |
||
[[ar:دالماسيا]] |
|||
[[bg:Далмация]] |
[[bg:Далмация]] |
||
[[bs:Dalmacija]] |
[[bs:Dalmacija]] |
||
| Riga 22: | Riga 23: | ||
[[eo:Dalmatio]] |
[[eo:Dalmatio]] |
||
[[es:Dalmacia]] |
[[es:Dalmacia]] |
||
[[fa:دالماتیا]] |
|||
[[fi:Dalmatia]] |
[[fi:Dalmatia]] |
||
[[fr:Dalmatie]] |
[[fr:Dalmatie]] |
||
[[fur:Dalmazie]] |
[[fur:Dalmazie]] |
||
[[fy:Dalmaasje ( |
[[fy:Dalmaasje (regio)]] |
||
[[he:דאלמטיה]] |
|||
[[hr:Dalmacija]] |
[[hr:Dalmacija]] |
||
[[hu:Dalmácia]] |
|||
[[id:Dalmatia]] |
[[id:Dalmatia]] |
||
[[it:Dalmazia]] |
[[it:Dalmazia]] |
||
| Riga 37: | Riga 41: | ||
[[pl:Dalmacja]] |
[[pl:Dalmacja]] |
||
[[pt:Dalmácia]] |
[[pt:Dalmácia]] |
||
[[ro:Dalmaţia]] |
|||
[[ru:Далмация]] |
[[ru:Далмация]] |
||
[[sk:Dalmácia]] |
|||
[[sl:Dalmacija]] |
[[sl:Dalmacija]] |
||
[[sq:Dalmacia]] |
|||
[[sr:Далмација]] |
[[sr:Далмација]] |
||
[[sv:Dalmatien]] |
[[sv:Dalmatien]] |
||
[[tr:Dalmaçya]] |
[[tr:Dalmaçya]] |
||
[[uk:Далмація]] |
[[uk:Далмація]] |
||
[[wo:Dalmasi]] |
|||
[[zh:達爾馬提亞]] |
[[zh:達爾馬提亞]] |
||
Version de le 10:11, 20 maj 2008
[[Imagine:Croatia-Dalmatia.png|right|210 px|thumb|La Dalmazsia en Croazsia]] Ła Dalmazsia (en tałiàn Dalmazia; en croato Dalmacija; en serbo Далмација) ła xé na regiòn giografica su ła costa orientałe del Mar Adriatico, che xe etende dal'ixoła de Pago (Pag) a nord-ovest de łe Boche de Càtaro (Boka Kotorska) a sud-est. Ła Dalmazsia enterna (Zagora) xe estende fino a 50 km verso l'enterno ne ła parte nord, e per soło pochi chiłometri ne ła parte sud.
Ła Dalmazsia croata xé atualmente conposta da quatro contee, łe cavedal de łe quali son Zsara (Zadar), Sebenico (Šibenik), Spałato (Split) e Ragùxa (Dubrovnik).
Łe prinzsipałi ixołe dalmate son: Pago (Pag), Ixola Longa (Dugi Otok), Ugliano (Ugljan), Pasmano (Pašman), Incoronate (Kornati), Brazsa (Brač), Lèxina (Hvar), Curzsola (Korčula), Łisa (Vis), Łagosta (Lastovo) e Mełeda (Mljet).
Ła Dalmazsia ospita ła Catena de ła Alpi Dinariche. I Fiumi pì łonghi son Zermagna (Zrmanja), Cherca (Krka), Cetina e Narenta (Neretva).
A cauxa del modo en el quàl scorono łe corenti marine e a come i venti sofiano sul Mar Adriatico, l'aqua de mar xé molto pì pułìa e calda che su a costa tałiàn e questo, asieme l'imenso numero de całe, ixołe, canałi, rende ła Dalmazsia particolarmente atrativa par łe regate el turismo nautego en generałe quindi existe un discreo numero de porti turisteghi.